Dike ter hvaljen'a presvetoj Juditi Smina nje stvoren'ja hoću govoriti Zato ću moliti, Bože, tvoju svitlost Ne htij mi kratiti u tom punu milost.
-Marko Marulic
Ovo ča veruju po tebi ja moći, Koko potribuju, hotij mi pomoći, U dne ter u noći tebi da hvalu dam, Jer u tvoje moći sad sveršit to uzdam.
-Marko Marulic
Judit strese uha: Neću, reće, toga Da ockvarnih duha, ne rasardim Boga; Da jist ću ovoga ča vo s sobom nosim,…
-Marko Marulic
Udne ter u noći tebi da hvalu dam, Jer u tvoje moći sad sveršit to uzdam.
-Marko Marulic
Riše juj: Slava si Jerosolime sve, Sva radost naša si, počten'je zemlje se; Jere je sarce tve muški se nosilo, Tobom je strane ove misto oživilo.
-Marko Marulic
Tim blagoslovljena bit ćeš po sve dni, Biti ćeš blažena gbi dobru konca ni.
-Marko Marulic
Splete glavu kosom, vitice postavi Kontuš s urehom som vazam na se stavi; S ošvom ruke spravi, uši s ušerezme Na nogah napravi čizmice s podvezmi"
-Marko Marulic
S urehami tezmi, ča mi je viditi, Dostojna bi s knezmi na sagu siditi; I jošće hoditi na pir s kraljicami I čtovana biti meju banicami.
-Marko Marulic
Zlatimi žicami sjahu se poplitci, A trepetljicami zvonjahu uvitci; Stahu zlati cvitci po svioni sviti Razlici, ne ritci po skutih pirliti.
-Marko Marulic
Svitlo čarljeni ja rubin na parstih, Cafir se modriti, biliti na rukavih Biser i na buštih, i sve od zlatih plas Sjati se na bedrih prehitro kovan pas.
-Marko Marulic
Velik urehe glas, da liposti veći, Ka biše kako klas iz trave resteći Ali kami, ki steći u zlato, zlatu da, Izvarsno svitleći, da zlato većma sja
-Marko Marulic
Tada sa nahaja Judit u gradu tom, Kano svih nathaja lipostju, dobrotom, Ka živit životom odluči prečisto, Poče imit od kom udovičtva misto
-Marko Marulic
Mnozi ju zaisto vlastele prosiše, Ona Bogu listo služiti želiše; Skrovišće imiše gori gori pod slimena, Gdi Boga zoviše s rabom zatvorena.
-Marko Marulic
Živine velik broj muž bo nje ostavi I blago mnogo njoj kad se s njom rastavi; Da ona ne stavi u tvom sarce svoje, Ner ko ljube pravi, vikomnje kono je.
-Marko Marulic
Sva moć riči moje izrići ne umit Pobožje koko je, cić koga gradi svit, Prem ako mladih lit biše i lipa stvora
-Marko Marulic
Bože, daj da stignu ča je godi tebi; Stvori milosti meni, pokrip rabu tvoju, Da stvar svarši koju misal moja plodi, Da se tebe boju puci ter narodi!
-Marko Marulic
Sada, sada hodi, tvoj grad Jerosilim Od nevolj slobodi i vas puk tvoj, molim; Rasap daj oholim ki se uzvišuju, Pokoj pošlji boljim ki se ponižuju.
-Marko Marulic
Ovo ča veruju po tebi ja moći, Koko potribuju, hotij mi pomoći, U dne ter u noći tebi da hvalu dam, Jer u tvoje moći sad sveršit to uzdam.
-Marko Marulic
Da se kriposti cvit – hći biše Merara Ki zide do stara roda Simeona, Brata Isakara tere Zabulona; Muža imi ona ki se zva Manases.
-Marko Marulic
Opskužeći zakona ki jim da Mojises. Ovogaj na poses, gdi se žetva tvori, Kad Sirij tere Pes najvećima uzgori, Moć toplin umori plamena vrućijih;
-Marko Marulic
Tko ste, da ćete moć božoju iskusiti, Ter svim vekšu nemoć, vekši gnjev nauditi? Jer se rasrditi hoće tom ričju Bog, Pri ner se smiliti, ni dat nam odlog
-Marko Marulic