Legao Joca sinoæ u krevet. Probudio se jutros u devet.
-Dragan Lukic
Zijevnuo dvaput toga jutra, pa reko: - Neka ustaæu sutra.
-Dragan Lukic
Ne svlaèe se ptice, u rijeci ribice, u šumi lisice, na livadi cvjetiæi, u kuæi pužiæi, na grani vrapèiæi, ni medvjedi, medojedi.
-Dragan Lukic
Ni ovce u toru, ni školjke u moru, ni žabe u bari, ni noæni èuvari - zašto Joca da se svlaèi, spavaæicu da oblaèi.
-Dragan Lukic
Šta to radi pripijena za dno mora, školjka plava? - Spava.
-Dragan Lukic
Šta ježevi morski rade kad ih gleda neko dijete? - Prijete.
-Dragan Lukic
Šta ribice male rade kad ribari bace mreže? - Bježe.
-Dragan Lukic
A kad ja sa stijene skoèim šta to kaže more plavo? - Bravo.
-Dragan Lukic
Jedna je žena u tramvaju digla raju.
-Dragan Lukic
Èurkala je ljude i vikala: - Uf! Kakav je to red kad tu sjedi djeda i još ne znam koji, a ne sinèiæ moj.
-Dragan Lukic
A sinèiæ je molio kao željan bio: Mama, ja bih sjeo, Mama, ja bih sjeo.
-Dragan Lukic
Ustao je djed da ne kvari red. Sinèiæ reko: - Of i sjeo ko grof.
-Dragan Lukic
Ima kod nas jedna baka sa tri mala imenjaka. Ona ima maèka Žuæu, psa Žuæu i unuka Žuæu. Svakog jutra baka ove imenjake na rad zove. Maèak misli: psa zove. Pas misli: dete zove.
-Dragan Lukic
Unuk misli: maèka zove... Kad na ruèak zove baka sva tri èuju imenjaka. Maèak kaže: mene zove! Pas kaže: mene zove! Unuk kaže: mene zove! Ko da su im zeèji kraæi zaèas stignu imenjaci.
-Dragan Lukic
Neka se probude djeca. Tumaèimo san: Ko je sanjao zeca trèat æe cijeli dan. Tko je sanjao mrava imaæe posla dosta .
-Dragan Lukic
Tko je sanjao rijeku preæi æe preko mosta. Ko je sanjao dimnjak naæi æe dva dinara. Ko je sanjao loptu geometriju odgovara.
-Dragan Lukic
Tko nije imao snova ne treba ništa da pita i danas pjesmu ovu ne mora da proèita.
-Dragan Lukic
Zazvoni telefon, tata viknu:To je on! Prijatelj me traži Mama viknu:To je on! To me krojac traži Baba viknu:To je on! To me deda traži I ja viknuh:To je on! To me drugar traži.
-Dragan Lukic
Uze tata telefon, a iz njega viknu on: Izvinite me, mili moj, pogrešan je broj.
-Dragan Lukic
Od kuæe do škole, od škole do kuæe uvek se ponešto šapuæe, šapuæe.
-Dragan Lukic
Tiho, tiše, tiho, tiše, Tiho - ko padanje kiše
-Dragan Lukic
Šapuæu se pisma i šapuæu tajne, šapuæu se zakletve velike i trajne.
-Dragan Lukic
Svakoga dana kad s posla doðe moj tata meni kosu èupne, moj tata mene šakom lupne i kaže Jak si kao gvožðe.
-Dragan Lukic
Svakoga dana kad pere ruke on nasapuni sestri lice, i prska vodom kanarince, i s našom maèkom igra žmurke.
-Dragan Lukic
Svakoga dana kad za stol sjedne moj tata brata za nosiæ dirne, moj tata bratu na uvo svirne i vadi neke bombone medne.
-Dragan Lukic
A poslije ruèka, svakoga dana, kapetan tata i mi mornari uzmemo samo najprijeèe stvari, sjednemo žurno na kauè stari i isplovimo iz našeg stana.
-Dragan Lukic
Molim vas, recite otac šta je. Da li je otac tata ili - sudac za prekršaje?
-Dragan Lukic
Mene otac stalno ispituje i želi ovo i ono da èuje. I kad sam u školu pošla i kad sam iz škole došla, i zašto je ovo ovako i zašto je ono onako, i zašto je ovo ovde - zašto ono nije ondje, i kako sam smjela ovo i kako sam smjela ono, i znam li ja da sam veæ velika i znam li ja da nisam više mala, znam li ja šta je karakter tvrði od èelika i znam li ja pošto je šnala?
-Dragan Lukic
I zašto nisam mislila i kako nisam pazila, i šta sam opet zgazila i kako, kako i zašto, zašto i smijem li, i smijem li, i znam li, i znam li? Pa zato pitam otac šta je. Da li je otac tata ili - sudac za prekršaje?
-Dragan Lukic
Ovaj èas, ovaj èas jedan pas, na uzici od svile, sa noktima od lila, s mašnicom od tila prolazi kraj nas.
-Dragan Lukic
Jedna žena stara sa njim razgovara: Fifi, gledaj pravo, Fifi, digni rep. Fifi, pazi drvo. Fifi, nisi slijep. Fifi, mašnu pazi. Fifi, lijepo gazi. Fifi, to ne njuši. Fifi, gore uši. Fifi, ti znaš ko si. Fifi, ne prkosi. Fifi, jezik niže. Fifi, hodi bliže. Fifi, ne skakuæi. Fifi, sad æeš kuæi!
-Dragan Lukic
Tako Fifi živi na uzici od svile, sa noktima lila, sa mašnom od tila, Tako žena stara, sa njim razgovara. Tako ovaj èas proðoše kraj nas.
-Dragan Lukic
O, uèitelju, vrati mi klikere. Tri kamenca od kamena iz plamena lavine.
-Dragan Lukic
S ramena mermer-planine, trideset dana glaèana od tri majstora Braèana i tri staklenca obla.
-Dragan Lukic
Kao tri biserna zrna, Ko oèi srna. I tri siva olovca, iz džepa tvoga osnovca, od tri majstora livena, u vodi srebrnoj mivena.
-Dragan Lukic
Kad tri kamenca skakuæu, kad tri staklenca šapuæu, kad tri zvona zazvone, sve na svijetu potone.
-Dragan Lukic
O, uèitelju, vrati mi klikere. U svakome po jedan djeèak živi i nisu oni krivi što danas ne znam.
-Dragan Lukic
I smijeha. smijeha, i smijeha djeci! Smiješan oblak nebom nek plovi, uèitelj nek prièa smiješne prièe, smiješni neka su brci u èièe, i nek su smešni deèji snovi. I smijeha. smijeha, i smijeha djeci! Vesela pijesma neku dijecu budi, i nek se veselo u krevet ode, veselo samo ko žubor vode, pa æe porasti veseli ljudi. Pa zato, smijeha, i smijeha deci!
-Dragan Lukic
Šalji, tata, telegram - ja na poštu da ga dam. Sad na pošti kod poštara nitko vrata ne otvara, niti stoje brave, alke, nit ih drže kvake, šarke, niti piše: Guraj, Vuci. Nit šta škripi nit šta struže. Sad na pošti kod poštara ko vrteška sa vašara vrata kruže. Šalji, tata, telegram ja na poštu da ga dam. Kad ga dam, da se provozam.
-Dragan Lukic
Automobili po gradu lete kao da jure jedni druge, kao da se igraju šuge. A onaj, parkirani kraj trotoara, iskoèio je iz igre pa se odmara. Igra traje danju i noæu i godinama je duga, ali se ne zna ko koga juri i niko ne zna ko je šug. Saobraæajci kažu: To je dobro, a šoferi: To je prava sreæa, jer ako automobil automobil ošuga to bi bila saobraæajna nesreæa.
-Dragan Lukic
Benzinske stanice su pivnice za automobilski svijet. Tu svraæa mercedes, ševrolet i zastava, jugoslavenske marka. Svako popije bokal dva kao Šarac Kraljeviæa Marka. Ove gostionice nemaju stolove ni stolice, niti kelneri nose bluze bijele boje. Automobili su sami stolovi i stolice koje idu i koje stoje. Kada kod benzinske stanice, velike automobilske kavane, deset automobila stane jedan drugom iza leða, kad se deset automobila poreda u jednu liniju, to lièi na karavan slonova koji surlama piju benzin, ulje i naftu. Benzinske stanice su pivnice za automobilski svijet. Kad ožedne, svrate mercedes i ševrolet. Tu se fiæa tetura od piæa.
-Dragan Lukic
Škole nisu hoteli i po sobama uèitelji ne reðaju krevete, pa zašto onda u školskoj klupi zaspi poneko dijete? Školske uèionice nisu fudbalska igrališta na kojima uèitelj u pištaljku svira, pa zašto se onda u uèionicama za vrijeme odmora spužva šutira? Ex, zašto, zašto, zar se na svako zašto mudro odgovoriti mora? Ovoga puta, izvinite, ostaviæemo vas bez odgovora.
-Dragan Lukic
PST PSSSSSSSSST STAVITE NA USTA PRST I KAŽITE: KATANAC LANAC, IZLETI VRABAC, TAJ JE ZELENI ŽABAC. PST PSSSSSSSSST PJEVA SE PJESMA NAJTIŠA, MEKA KO LETNJA KIŠA KO LET LEPTIROVIH KRILA KO ŠAPAT SVILA PST PST PRST NA USNU PJEVA SE NAJTIŠA PJESMA JEDVA ÈUJNO DISANJE BEBE U SNU.
-Dragan Lukic
Moj pas zna šta je to kilometar. Toliko iznosi njegova šetnja svakoga dana. Moj pas zna šta je to vjetar. To je ono što diže prašinu oko njegovog stana. Moj pas zna šta je to stolica. To je ono što lièi na njega, ali ne laje. Moj pas zna polica šta je. To je ono na šta se maèak popne kad se on propne.
-Dragan Lukic
Škole su velike mirne ovce koje okaèe veliko zvonce pa zvone, zvone i djecu gone u žute male avione. Škole su velike i dobre mame, stotinu djece njeguju same, napamet znaju svu svoju djecu, i bajke prièaju o mjesecu. Škole su veliki èudni dvorci koje osvoje hrabri osnovci svakog septembra pušèanom paljbom i olovkama dugaèkom sabljom. Svakog septembra kad jesen stupi po dva su borca u školskoj klupi.
-Dragan Lukic